Priča o hrastovima
Oduvek sam smatrao da je hrast LUŽNJAK kralj šuma. Ovu šumu sam oduvek i voleo zbog velelepnog stabla. Kao klinac pogledom sam tražio izlaz iz njihovih razgranatih krošnja šetajući šumom “bez kraja“, kako sam ja mislio. Kada sam odrastao još više sam cenio ovog kralja šuma.
Pre svega iz ovog razloga sam molio da se pri raskrčivanju parcela pored kanala ne seče pre svega hrast, ali i druga pojedinačna stabla. Ipak su neka posečena, ali sam ja nastojao da iz tih panjeva sačuvam njegovog naslednika tako što sam iz žbunova grana hrasta ostavljao jače, da bih se na kraju opredelio za najjaču koja je kasnije ponovo postala drvo.
Evo kratke priče o tome.
Kao što se vidi posle seče, za 3-4 godine, je niklo žbunje koje sam ja proredio da bih u 2006 godini ostavio dve grane. Tako su kasnije rasla dva drveta.
Evo kako je rastao hrast kod bušotine
OBNOVA HRASTOVA
Obnova hrastovih šuma je težak posao.
Hrast raste iz žira.
Postoji veštačka obnova hrastova tako što se žir skupi i “poseje“ u posebno pripremljenu zemlju i prostor. Ovaj način me ne interesuje iako sam ga primenjivao. Takve sadnice sam smeštao u tzv “školicu“, negovao ih nekoliko godina i onda vraćao u prirodno okruženje. Mnoge sam i podelio prijateljima kako bi u “svom zabranu“ imali ovo prelepo drvo. Jedno takvo sam posadio i u svom voćnjaku. Evo ga posle desetak godina.
Biće to još jedan lepotan u mom dvrištu.
Mnogo značajnije je kada uspete da u prirodnom okruženju odnegujete sadnice hrastova koje niknu posle padanja žira sa drveta. U proleće u šumi se pojavi mnogo, mnogo izniklih hrastića. Većina od njih je osuđena na propast, jer je šuma takva da krošnje starih hrastova drže u senci mlade hrastove i ne dozvoljavaju im da se probijaju ka nebu. Poseban problem je kada je šuma zarasla u šiblje invazivnih vrsta koje u potpunosti prekrivaju tek iznikle hrastiće i oni nemaju mnogo šansi da prežive. Čak iako prežive to budu suviše vitka i visoka stabla, te veoma teško mogu da oblikuju karakterističnu krošnju za hrastove. Iz ovog razloga je veoma značajno da ovakve šume budu “OSVETLJENE“, tj očišćene od invazivnog žbunja, šiblja i rastinja. Moram priznati da je to osnovni problem ove PARK ŠUME.
Mladi hrastovi u senci
Pokušaću da prikažem osnovni problem sa mladim stablima hrasta koji se nađu u senci invazivnog rastinja.
Ovakva stabla “žure“ i pokušavaju da se domognu sunčeve svetlosti. Ona koja uspeju da prate rast invazivnih vrsta koje ih okružuje idu u visinu i stabla ostaju tanka i osetljiva na lom. Uspeo sam ovih dana (januar-februar 2012 godine) da snimim desetak ovakvih slučajeva na potezu pored kanala DTD do banje i to na onom delu koji sam počeo da “osvetljavam“ u prošloj godini.
Evo tih primera.
Mladi hrastovi – osvetljeni
U toku prošle godine, a i u ovoj godini sam nastavio da “osvetljavam“, tj oslobađam mlade hrastove iz zagrljaja invazivnih nepotrebnih vrsta. Evo kako izgledaju takva stabla.
Vidi se da su ova stabla tanka i visoka, krošnje nerazvijene. Ovakva stabla su osetljiva na lom. Od njih će biti veoma teško napraviti prava, karakteristična po krošnjama, stabla hrasta. Ali mi se ne predajemo.
Idemo dalje u spašavanje mladih hrastova i stvaranje park hrastova kao oaze u ovom prostoru.
TREBA STOTINE GODINA DA MLADI HRASTOVI POSTANU OVAKVI LEPOTANI
Moji hrastovi
Uzimam sebi za pravo da hrastove koje sam ja izbacio na svetlost dana iz džungle koja je bila oko njih i one koje sam spasio seče za badnjake. ali i one koje godinama negujem nazovem MOJIM HRASTOVIMA.
Ako kliknete mišem na označene reči pročitaćete jednu priču koju sam ja napisao u ime jednog hrasta za “Politiku“, a vezanu za seču badnjaka 2007 godine.
Naime, u neke godine dođe novi običaj da se masovno seče badnjak u šumi “Kurjačici“, ali i u šumi “Junaković“. Opasno je bila ugrožena ova šuma, pa sam ja samoinicijativno preduzeo korake da to pokušam da sprečim. Ustajao sam ujutro u tri sata, dolazio kod bušotine i objašnjavao “novopečenim vernicima“ da se badnjak seče u svom zabranu, a ne u tuđem, da bi bog bio zadovoljan i grančicom, ali i samom verom, a ne manifestacijom. To sam radio godinama, pa i sada. Mislim da sam imao uspeha, jer sam bar uspeo da ograničim seču. Ali, dešavalo se i to da me neko preduhitri. U priči koju sam napisao to se i desilo. Hrast badnjak ispred kapije kod pčela je posečen uz sve verske običaje. (posut žitom i zaliven crnim vinom) Uspeo sam da mu uđem i u trag. Krošnja je bila postavljena u hodniku zgrade opštine Apatin i okićena kao jelka. Kasnije je završila u kontejneru dvorišta suda. Jedna grana je bila u rukama jednog funkcionera koji ju je spalio ispred hrama. Taj badnjak sam uspeo da obnovim. Ostao je samo čvor kao uspomena na taj dan.
Isto se tako desilo i sa dva stabla koja se i danas nalaze u džungli, na delu koji sam ja napustio nakon bacanja i paljenja higijenskog otpada od strane banje Junaković. Ta dva stabla su posečena i odneta ispred ulaza u banju. Tu su stajala danima. Oko njih se ništa nije dešavalo.
Ovo su “MOJI HRASTOVI“.
